recenzije

17.02.2014.

Dimitrije Vasiljević: The Path of Silvan (Samizdat)

Vitez modernog džez klavira of Serbia

The+Path+of+SilvanDimitrije Vasiljević, debi albumom „The Path of Silvan“, pred vrata muzičke kritike u Srbiji ostavlja više od muzičkog materijala. Sa njegovim CD-om, džez tas polako preteže prema univerzalnosti, odnosno prepoznatljivosti naše muzičke misli. Naši aktuelni pijanisti, bilo da su već zauzeli svoja mesta ili – poput Vasiljevića – bacaju prve muzičke bombe, i te kako su važni u sagledavanju specifičnosti muzičara iz Srbije: oni donose džez, Evropu i ovdašnji deo Balkana. Vasiljević je otišao korak dalje – vratio je vremenski točak i svoju inspiraciju potražio u malo znanoj prošlosti o srpskom viteškom crvenom redu i psima silvanima.  Mitologija kao polazišna tačka je dala dovoljno prostora da se stvori izuzetan pijanistički album.

„The Path of Silvan“ nudi originalne kompozicije i istovremeno ukazuje na autorovu svest da je kulturni milje evropskih „ognjišta“ na kojima odrastamo neizostavna potka koju treba uneti u svetsku džez priču. Iako je materijal odsviran u kvartetu, dominacija klavira daje nam jedno od onih slušalačkih štiva koje svakim novim preslušavanjem dobije novu paletu boja. A sva kompleksnost tema utkanih u improvizovane uzlete još jedan je stepenik koji vodi do konačnog rezultata – inventivnosti Vasiljevićevog debija.

Uvodnom, naslovnom numerom, ulazimo u ritam koji prati ceo album, a koji bismo simbolično mogli nazvati zvukom hoda srednjovekovnog viteza koga mudrost i snaga vode ka svetlosti. Kako beogradskoj, tako i njujorškoj džungli, po čijim svetlim trakama pas Silvan pleše od jednog do drugog Vasiljevićevog nastupa. Ako iz tople i poetske vratolomije ovog pijaniste pokušamo da izvučemo esenciju CD-a, najpre je potražimo u središnoj numeri „Žrnov“. Ona nam nudi trodimenzionalnu predstavu u izvođenju nesporno maestralnog virtuoza: evropsku muzičku tradiciju isprepletanu sa modernim džez izrazom, uz poigravanje balkanskim neparima. Dok je tridesetih godina prošlog veka Bepo Rambosek udarao temelje pijanizmu u Srbiji, u isto vreme srušen  je avalski grad-tvrđava Žrnov, ali se pod emocijama i prstima Dimitrija Vasiljevića nanovo zida, ovog puta kao muzičko utvrđenje.

Dimitrije je, pre svega, stihoklepac na klavirskim dirkama. Muzičar koji je  svestan značaja beogradske, potom i berklijevske školske discipline, ali i nečeg mnogo značajnijeg na šta se i sam poziva i što je Birdova džez mudrost  – zaboraviti naučeno i svirati iz nekih aorti, vena, nervnih završetaka…lično da ličnije ne može biti, otvoreno i smelo obojeno filingom koji može imati samo jedan jedini čovek na ovom svetu – u ovom slučaju Dimitrije Vasiljević.

Na ovom CD-u pas Silvan sazdan je od sijaset sofisticifiranih džez plesova bilo da su   misteriozni, sanjalački ili razdragani poput onih u u kompoziciji „Ocean Express“… „The Path of Silvan“ je poema napravljena od kamena od kojeg je bio izgrađen Žrnov, ali  i stihova Miroslava Antića koje Vasiljević nudi na čitanje slušaocu, na omotu CD-a –  kao početak ili kraj kojim treba zaokružiti njegovu sadašnju muzičku misao.

 

 

Spisak numera: Silvan’s Dance; Skagerrak; Good Night Stefi Geyer; Žrnov; Endless Belgrade; Ocean Express; No Movies Today; Days Are All We Have; Here On Earth.

Muzičari: Dimitrije Vasiljević – klavir; Juan Ignacio Saavedra Pizarro – električna gitara; Ayal Tsubery – bas; Alessio Romano – bubnjevi.

 

Tagovi: , , , , , , ,



Komentara 2 : "Dimitrije Vasiljević: The Path of Silvan (Samizdat)"

  1. LeitmotivArts каже:

    Fantasticna recenzija, svaka cast i Dimitriju i autorki Sladjani!

  2. IVAN каже:

    Lepa svirka!

Оставите одговор

*


*