recenzije

8.04.2013.

Chris Potter: The Sirens (ECM/One-HiFi)

Odiseja novog Potterovog kvinteta

Veteran mnogih džem sešna, čovek koji je gost na ogromnom broju albuma u poslednjih par godina… sjajni Chris Potter, konačno izbacuje svoj dugo očekivani  prvi album za ECM kao lider.  Ovo nije njegov prvi rad sa ECM-om, naime on je svirao na mnogim izdanjima ove produkcijske kuće, kao što su albumi Davea Hollanda, Paula Motiana, Stevea Swallowa i drugih.

Album je inspirisan Homerovom “Odisejom”. Već od prve numere slušalac je podstaknut na širenje svesti u cilju razumevanja Potterovih kompleksnih rešenja za jednostavne početne ideje. Saksofonista nas uvodi zajedno sa Ericom Harlandom na bubnjevima kroz različite promene mustri, obrazaca i ritmova u sklopu kreiranja zajedničkog zvuka.

Potterove improvizacije na albumu su toliko prefinjene i smislene da slušalac stiče utisak kao da je sve deo jedne kompozicije. Načinom na koji se igra sa harmonijama i čika slušaoca da posveti više pažnje, postavljajući pevljiv motiv u neobičnu harmonsku sekvencu koja dalje gradi celu frazu, ostavlja nas u ubeđenju kako je to sve bio deo njegovog plana od samog početka.

Ovaj album čini interesantnim i gostovanje Davida Virellesa, mladog kubanca koji je relativno nov ne samo u ECM-u već i generalno na džez sceni. Nakon što je objavio hvaljeni “Continuum” prošle godine, već početkom 2013. njegovo ime se pojavljuje na izdanjima Chrisa Pottera i Tomasza Stanka. Mladi muzičar na pripremljenom klaviru, harmonijumu i selesti, zajedno sa iskusnim Craigom Tabornom u poslednjoj numeri kreira nezaboravni i vrlo deskriptivni epilog za numeru “The Shades”, gde se ističe muzikalnost fri pokreta.

Naslovna numera oslikava album kroz soloe Pottera i Larryja Grenadiera na basu, i njihovu neverovatnu tehniku. “The Sirens” je velikim delom inspirisan avangardom i cikličnim komponovanjem po uzoru na Stevea Swallowa i Davea Hollanda, što nažalost moze smanjiti krug publike – poštovalaca Potterovog sviranja. Ali da bi ceo muzički koncept bio izbalansiran, album je propraćen lepim melodijama koje na momente donose i elemente popularne muzike i klasike. Tako album postaje lakši za slušanje, ali i predvidiv. Ako izuzmemo solo deonice, ”The Sirens” je ipak zvučni deja vu, sa malim brojem novih momenata i pravih inovacija.

 

 

Spisak numera: Wine Dark Sea; Wayfinder; Dawn (With Her Rosy Fingers); The Sirens; Penelope; Kalypso; Nausikaa; Stranger at the Gate; The Shades.

Muzičari: Chris Potter – sopran i tenor saksofon, bas klarinet; Craig Taborn – klavir; David Virelles – preparirani klavir, selesta, harmonijum; Larry Granadier – kontrabas; Eric Harland – bubnjevi.

 

Tagovi: , , , , , , , , ,



Komentara 3 : "Chris Potter: The Sirens (ECM/One-HiFi)"

  1. sluško kid каже:

    Tako nekako misli i redakcija, koliko sam skužio, a i ja.

  2. Mr.L каже:

    Taman krenuo da citam tekst, kad ono…vec kraj!

  3. madagaskar каже:

    Mora da je do mene, ali sam zvuk i boja tona Poterovog tenora mi para usi i ceo album mi je prilicno neprijatan za slusanje. Cak toliko da nisam posteno mogao ni da ga odslusam. To nije bio toliko slucaj sa njegovim predjasnjim izdanjima, mada je oduvek imao taj neki rezak i piskav „reedy“ zvuk.

Оставите одговор

*


*