23063535Bohren & Der Club Of Gore su trenutno jedan od najznačajnijih noar džez bendova. To je ambijentalna muzika koja nas vodi u mračne, puste, slabo osvetljene gradske ulice, poput onih iz crno-belih krimića. Bendovi koji sviraju ovu muziku vrlo često je komponuju kao zvučnu podlogu za imaginarne noar filmove. pa otuda i naziv žanra. Vrlo mračna, spora, teškog zvuka, jako sličnog dum-metalu (što za Bohren i te kako važi), ova muzika je nazivana i dum (ili dark) džezom.

Bend je nastao 1992. godine, kad se par školskih drugova, ljubitelja ekstremnog gitarskog zvuka, odlučilo za promenu stila u želji da nađu originalni izraz. Počinju da sviraju, kako ga sami zovu – „propašću vođeni jazz” (doom ridden jazz music). Bendu daju ime Bohren (nemačka reč za bušenje), a zatim mu dodaju Gore kao omaž istoimenom Nemačkom nojz rok bendu, i „und der Club“ stavljaju u naziv zbog želje da budu džez sastav, koji bi svirao u mračnim i zadimljenim klubovima.

Debi album Gore Motel izdaju 1994, a već sledeće godine dupli CD Midnight Radio. Gitarista Reiner Henseleit ubrzo napušta bend zbog obaveza, a priključuje im se Christoph Clöser (saksofon, klavir). Na trećem albumu Sunset Mission, vodeća uloga pripada saksofonu, i to je do danas njihov najpristupačniji album, dok već sa Black Earth prave zaokret ka sve mračnijem zvuku. Geiterfaust je vrlo minimalistički i sveden – teškim i sporim tonovima stvara gotovo grobnu atmosferu, i najmračniji je album benda, a za njim sledi pretežno ambijentalni Dolores.

Nakon tri godine pauze stiže nam aktuelno izdanje Beileid („saučešće“), koje donosi dosta iznenađenja. Ovo je ubedljivo najkraći Bohren album do sad, sa tri pesme ukupnog trajanja od 35 minuta. Jedna od njih je obrada, u kojoj prvi put čujemo bend sa vokalima! Na stilskom planu, album se nastavlja na prethodnika.

Uvodna Zombes Never Die (Blues) je spoj atmosferične muzike i klasičnog dark džez zvuka. Iz ambijentalnih pejzaža izbijaju spori udarci bubnja koji odjekuju u pozadini, da bi se kasnije priključio saksofon s prepoznatljivim mračnim Bohren deonicama.

Sledi obrada pesme Catch My Heart hevi-metal benda Warlock, gde se u vokalnoj ulozi našao Mike Patton. Posto je originalna pesma balada, tako i ova verzija ima karakterističan osećaj usamljenosti, blagog očajanja i napuštenosti, koji se do sad nije pojavljivao u Bohren muzici. Svojim mračnim i elegantim vokalom Patton odlično iznosi osnovnu ideju i osećanje pesme.

Poslednja numera Beileid dočarava atmosferu s omota albuma: čuje se dubok, ambijentalni vibrirajuci zvuk, koji biste mogli zamisliti kako odzvanja u nekoj mračnoj katedrali. Ostali instrumenti samo podcrtavaju imaginarnu sliku: staro groblje sa kapelom i oronulim kamenim spomenicima, maglovito kišno jutro i gomila ljudi koja ispraća pokojnika…Jasno se oseća povezanost imena pesme/albuma, omota, i vizuelnog doživljaja muzike. Nastavlja se putovanje i istraživanje novih teritorija – od metala do džeza, od džeza do mračnog ambijentalnog zvuka…

 

 

Thorsten Benning – bubnjevi, perkusije

Christoph Clöser – vibrafon, saksofon, Fender Rhodes

Morten Gass – melotron, osmožičani bas, Fender Rhodes

Robin Rodenberg – kontrabas, fretles bas

Mike Patton – vokal (2)

7 komentara na “Bohren & Der Club Of Gore – Beileid (Ipecac/PIAS)”

  1. "čuje se dubok, ambijentalni vibrirajuci zvuk, koji biste mogli zamisliti kako odzvanja u nekoj mračnoj katedrali. Ostali instrumenti samo podcrtavaju imaginarnu sliku: staro groblje sa kapelom i oronulim kamenim spomenicima, maglovito kišno jutro i gomila ljudi koja ispraća pokojnika…"

    hesuse!!!…. ovolika trivija u deskripciji je na nivou ponavljacha vii razreda osnovne shkole koji je poceo da duva uz mejdene…mojne vishe, autore…

    p.s. b&d je shto se mene tice imao samo prva dva albuma… ali i to je bilo na ivici sa trivijalnim ambijentom i tepihom za filmove… izgleda da su konachno upali u ponor… ;))) na primer, kammerflimmer k. u slicnom zanrovskom kvadratu to radi daleko upecatljivije i originalnije…

  2. Uh bre Jelene al si ostar!!! Malo ga i ti pretera…!!! Ok je da ti se Bohren ne svidjaju, ali komentar ti nije na mestu, jer izgleda kao da se trudis da ismejes autora ovim bezveznim poredjenjima sa osnovcima i sl., a ne da das objektivnu kritiku na tekst. Uz to, verovatno mislis da si strahovito slikovit i duhovit… I sto je najgore ovo ti nije prvi put…
    P.S. Bohren…su odlican bend sa svojim usponima i padovima i ovo im nije najblistaviji album u karijeri, ali je na nivou korektnosti i ne zasluzuje pljuvacinu.

  3. @ b.u.d.c.o.g.

    ;)))

    eh sad, ostar… ostar sam prema txt, autora ni ne poznajem niti mi se upoznaje, iam vec dosta poznanika ;)))…. napisan je katastrofalno, neinventivno, na nivou pismenog iz srpskog sa uzasno banalnim deskripcijama… rasparchani i atmosferichni bas i sitne duboke solaze tipa loren mezakejn konorsa su ovde groblje, kapela, vampiri, kisa koja pada dok ljudi obuceni u crno stoje oko nezatrpane rake… ladno!! mislim, jel nije na prvu loptu i uzasno neveshto?… daj, pusti…

    a bohren nisam pljunuo, rekao sam sta mislim, prva dva albuma meni kada sam ih slushao su bili dosta dobri, ali cinjenice – da se dosta ponavljaju, da im nedostaje svezine, da bizarno u nekim segmentima jezivo podsecaju na the necks, da je na mestu opaska da zvuce ko tepih podloga za filmove a da nisu imali tu nameru,… da je pevach satanista i da to nije u skladu sa pravoslavnim vrednostima ;)))) – zahtevaju da se to ne precuti… znash kako kazhu, "drag mi je platon, ali…."

    i da, mislim da sam shmeker i na ulici i u shkoli, kada na forumima znojavim dlanovima kucam pljuvachine i uvrede… a pritom sam jelen, fantastichni biljojed!!!

    matori

  4. "jezivo podsecaju na the necks"

    sa ovim se bas ne bih generalno slozio…,ali ajde sad,ako bi "pretabavali" celu diskografiju The Necks od 15-20 cd-ova, mozda bi nasli neke slicnosti u pojedinim segmentima…

    "pevach satanista"

    ovo mi se svidja ;), mozda da otvorimo debatu o povezanosti dzeza i satanizma… ;))), da ubacimo Povarovo, Dale Cooper Quartet & The Dictaphones, Swami Lateplate, The Mount Fuji Doomjazz Corporation…iako se ovo za mnoge ne podvodi pod JAZZ 😉

  5. hey, pa da, sta ja znam, gore motel & midnight radio su skroz asocijacija na necks…. nije da necks drzi banku na takav zvuk niti da je preterano vazno ko je bio prvi, ali cisto podsecaju….

    "pevach satanista i pravoslavne vrednosti" uz "fantastichni biljojed" su meni bili naj momenat u poruci….hilarious!!! kao i znojavi,procelavi debeli lik vegetarijanac koji kuca hejtove sa kevinog kompa….

    ;)))))

    pozdrav b.u.d.c.o.g.

  6. Dosadno do bola. Nema razlike u odnosu na tehno muziku, pola sata slušaš nekoliko tonova, jedina razlika je u tempu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.