koncerti

27.10.2012.

BJF 2012 (3): Dave Douglas & Joe Lovano Quintet, Backyard Jazz Orchestra

Douglas i Lovano - a bogami i ostatak benda - demonstrirali su vanredno kreativan pristup tradiciji i Shoterovom delu. A Backyard Jazz Orchestra je priredio zabavnu sačekušu onima koji su pohrlili napolje posle koncerta

Mesto: Velika sala & hol Doma Omladine, Beograd / Datum: 26.10.2012. / Foto: Ivana Čutura

 

Te 2006. kada je Dave Douglas prvi put došao na Beogradski Jazz Festival, mnogo se više pričalo o Johnu Scofieldu, Esbjörnu Svenssonu, ili Bojanu Zulfikarpašiću. Ovaj mnogostruko nagrađivani trubač i jedan od vodećih kreativaca njujorške scene, tek je trebalo da se nametne srpskoj publici koja je polako hvatala priključak za dešavanjima u savremenom džezu. Šest godina kasnije, u uvertiri ovogodišnjeg festivala svi su brujali o Douglasu i sasvim opravdano ga smatrali za zvezdu festivala; koncert u Domu Omladine je rasprodat do poslednjeg mesta.

Postava koju na ravne časti predvodi sa još jednim superstarom – saksofonistom Joeom Lovanom – inspirisana je delom Waynea Shortera. Tačnije, njegovim klasičnim opusom iz šezdesetih, kada je napisao pregršt antologijskih kompozicija što za svoje bendove, što za Miles Davisov čuveni kvintet sa Hancockom, Carterom i Williamsom. Uz Douglasa i Lovana mogli smo videti još jednog autentičnog njujorškog heroja i legendu – bubnjara Joeyja Barona (sa Douglasom već par decenija svira u Zornovoj „akustičnoj Masadi“), te mlađe snage – kontrabasistkinju Lindu Oh i pijanistu Lawrencea Fieldsa.

 

 

Da ne bude zabune – projekat „Soundprints“ miljama je ispred bilo kakvog klasičnog, eksploatacijskog „tribute“ koncepta. Repertoar koji su komponovali Douglas i Lovano uživo je pravi festival kreativnosti; ova dvojica tradiciju poštuju veoma kreativno i baperski senzibilitet Waynea Shortera obogaćuju sopstvenim prepoznatljivim stilovima, te puštaju muziku da čak i tokom istih numera ide u raznim smerovima. Već u uvodnom segmentu („Soundprints/Sprints“) čujemo i slobodno raspaljivanje i strukuriranu svirku, gde će se motivi iz antologijske „Footprints“ diskretno pojavljivati i nestajati u bas ili trubačkim deonicama. To će biti i najotvoreniji omaž Shorterovom delu do kraja nastupa.

Na koncertu ćemo čuti i čistokrvni bap i moderne ritmove, dok će u slobodnijim deonicama veoma upečatljivi biti dueti Joeyja Barona i Linde Oh. Douglasove i Lovanove sviračke bravure se podrazumevaju i o njima se nema šta posebno dodati – odlični su. No upravo je Baron taj koji daje poseban pečat svirci. Njegov baperski puls na činelama je doziran i precizan poput sata, a kada dobije prostora za kreaciju koristi ga tako što izvlači maksimum varijacija uz pomoć minimalnih sredstava. Nikad ne presvirava, ali se zato ludo zabavlja naglas se smejući dok svira… Beograd je imao čast da ugosti jednog od najboljih džez bubnjara današnjice, ako ne i najboljeg.

 

 

Nakon preko sat i po svirke bend je pobrao gromoglasne ovacije; reka ljudi je polako kretala ka izlazu gde je pala kvalitetna sačekuša. U holu Doma Omladine već je naveliko svirao internacionalni Backyard Jazz Orchestra u kome su mesto dobili i Novosađani Fedor Ruškuc (kontrabas) te Nemanja Zlatarev (trombon). Big Bend koji je nastao kao projekat Goethe Instituta (kakve divne ekstravagance finansira ta Nemačka!) okupio je muzičare jugoistočne Evrope i dvojicu Nemaca „oko ideje ukrštanja bogate muzičke tradicije Balkana sa savremenim džezom“, kako stoji u promo saopštenju.

I bilo je zaista lepo slušati ih kako u zanimljivim aranžmanima – sa jedne strane prožetim džez rokom a sa druge „melosom“, uz prstohvat tradicije – nadahnuto sviraju i podstiču jedni druge da pruže što više. A još je lepše bilo primetiti koliko je ovo zanimljiv i odličan potez organizatora festivala. Nakon poprilično avangardnog uvodnog akta European Saxophone Ensemble na otvaranju u Sava Centru, ovo je bio još jedan besplatan program kome ste morali prisustvovati hteli ne hteli – jer su strateški lukavo smešteni taman pre ili između drugih koncerata u istom prostoru.

Ako ni zbog čega drugog, vizuelna atraktivnost bendova je sigurno privukla makar nekog radoznalca da pogleda kakvi se to veliki ansambli pojavljuju po Evropi. Eto kakvi – mladi, ambiciozni, umetnički hrabri. Upravo Fedor Ruškuc (kao dirigent) i Nemanja Zlatarev imaju ključnu ulogu u okupljanju i radu Novosadskog omladinskog džez orkestra, za koji se nadamo da će sve uspešnije promovisati aktuelne big bend trendove i na domaćoj sceni.

 

 

Tagovi: , , , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.