recenzije

7.10.2013.

Arve Henriksen: Places of Worship (Rune Grammofon)

Bogomolje, “pronađeni” zvukovi, melanholija . . .

Trubač Arve Henriksen jedna je od centralnih figura savremenog norveškog džeza, čije eksponiranje van rodne mu grude počinje još sa prvim izdanjima eksperimentalne impro-nojz grupe Supersilent. Paralelno s kontinuiranim studijskim i koncertnim angažovanjem u ovom bendu, Henriksen pomaže i drugim kolegama na sceni, tako da se  specifičan zvuk njegove trube, ili neobični vokal, mogu prepoznati na mnogim albumima norveških džez umetnika.

Tu ne prestaje Arveova potreba da se samostalno izrazi, što je rezultiralo nekolicinom solo radova izdatih od 2001. godine za matični Rune Grammofon, kao i izdanjem za čuveni ECM. Pet godina posle njegovog ECM-ovog prvenca “Cartography”, a samo nepunu godinu od gigantske retrospektive u vidu sedmostrukog LP-a “Solidification”, upotpunjenogdo tada još neobjavljenim snimcima, Arve, možda i neočekivano, izdaje ponovo za Rune Grammofon. U pitanju je album čiji naslov, u bukvalnom prevodu, označava verske objekte i samim tim nagovešta mogući pristup i atmosferu ploče.

Deset melanholičnih trubačkih minijatura obogaćenih elektronikom, terenskim snimcima i zvučnim uzorcima, čine ovaj izuzetan rad, koji pored norveškog trubača potpisuju Jan Bang i Erik Honoré, njegovi dugogodišnji prijatelji i saradnici – poznati i kao osnivači respektabilnog PUNKT festivala u Kristijansendu (Norveška). Spisak ostalih saradnika koji su dali svoj skromni doprinos u pojedinim numerama je impozantan, jer se radi o samom kremu norveškog džeza i improvizacije. Svakako treba pomenuti basistu Larsa Danielssona, gitaristu Eivinda Aarseta, perkusionistu Ingara Zacha, pijaniste Christiana Wallumrøda i Jona Balkea…

Bogomolje, “pronađeni” zvukovi, melanholija… Arve i prijatelji uspevaju da sablasno lebdećim zvucima prizovu duh davnina i dočaraju nam mesta najveće osame, prastare mistične građevine, kao i da nas “okruže” nepristupačnim predelima. Lepota ovakve muzike je u odmerenosti, sporom tempu, sanjivim, jedva čujnim tamnim ambijentalnim pasažima, kao i naposletku tišini, što sveukupno izaziva neku vrstu strahopoštovanja.

Daleko od toga da je norveški trubač napravio neslušljivu ploču, ali se za “Places of Worship” sa sigurnošću može reći da je album za specifične prilike i posebna raspoloženja. Slušaoci koji su već upoznati sa njegovim ranijim ostvarenjima primetiće suptilnu evoluciju u zvuku, a oni koji se po prvi put susreću sa Henriksenovom muzikom, mogu u ovom izdanju naći polaznu osnovu u istraživanju ostalih albuma i muzičkih tragova koje je do sada ostavio ovaj umetnik.

 

 

Spisak numera: Adhān; Saraswati; Le Cimetière Marin; The Sacristan; Lament; Portal; Alhambra; Bayon; Abandoned Cathedral; Shelter from the Storm.

Muzičari: Arve Henriksen – trube, terenski snimci (1), vokal (5, 9); Jan Bang – semplovi (1-4, 6, 8, 9), programiranje (6, 9), živo semplovanje (7); Erik Honoré – semplovi (1, 2, 4, 5), sint-bas (1, 4, 6, 8), sintisajzeri (2, 3, 4), programirani bubnjevi (2, 3), živo semplovanje (7), vokal (10), ostali instrumenti (10); Lars Danielsson – kontrabas (3); Eivind Aarset – gitare (7, 8), semplovane gitare (9); Jon Balke – klavir (7), semplovani klavir (9); Ingar Zach – perkusije (7); Christian Wallumrød – semplovani klavir (3); The Norwegian Wind Ensemble: semplovani duvački instrumenti (8); Peter Tornquist: semplovani delovi iz „Albe“ (8); Rolf Wallin: semplovi (9); Stahlquartett (3): Jan Heinke – violina; Alexander Fülle – violina; Michael Antoni – viola; Peter Andreas – violončelo.

 

Tagovi: , , , ,



Komentara 9 : "Arve Henriksen: Places of Worship (Rune Grammofon)"

  1. magadaskar каже:

    Sazeto i informativno. Procitah slusajuci album. S obizrom da se prvi put susrecem s Arveovom muzikom, nadjoh i „Solidification“ da daunoldujem, kao bih dalje istraziovao duhovne pejzaze ovog imetnika.

  2. optometar каже:

    jedan od najboljih koncerata koji sam ikad video je bio solo set Arve-a u Sarajevu, pre par godina. Solo, samo je bio podpomognut od strane tonca, s kojim se nije znao, a koji došao u Sa sa Nils Peter Molvaer-om
    Neverovatan vrhunski primer totalne improvizacije, gde te baš briga i za žanrove i klasifikacije, ali gde osećaš da si svedok totalnog bacanja u prazno i vajanja zvuka…
    A must see!

  3. sluško kid каже:

    komentari poprimaju oblik misterije, „Solo, samo je bio podpomognut od strane tonca, s kojim se nije znao, a koji došao u Sa sa Nils Peter Molvaer-om“

    kako je ovo moguće — s logičkog stanovišta — da se nije znao, a da su skupa došli? behavioralni glory hole sindrom? : )

  4. optometar каже:

    prijatelju
    mogu se pojasniti. Arve je došao sam i ispostavilo se da je sutradan svirao kolega i zemljak mu Nils, i pred svirku su se dogovorili da Arve-u zvuk ne radi lokalni tonac, (koji, by the way, je jedan odličan tonac po imenu Erik), već tonac od Nilsa, norvežanin, kao i Arve… e eto, je li sad može? U svakom slučaju, bilo nas je samo tridesetak u sali, ali svi koji nisu bili su promašili neverovatno dobar koncert

  5. panda каже:

    Taj koncert u Sarajevu je bio bogovski – nerealno je koliko je razvalio za 10 ljudi u publici.

    1. panda каже:

      …ili 30ak 🙂

  6. Pedja V. каже:

    Kad smo vec kod koncerata…
    Arve Henriksen i Jan Bang u Beogradu 2005…

    Molim za sazet opis onih koji su se nasli na pravom mestu u pravo vreme…

  7. jelen каже:

    brat arve, prolazi kroz jon hassell->arvo part->sanja ilic & balkanika fazu

    ;))))

    p.s. je l bio neko na stetsonu? ja ga verovatno misujem, ovde kova 40 jura 🙁

  8. sluško kid каже:

    Ovo za Arvea mislim i ja, ali brate Jelenko meni to sjeda istančanije od Hassella, pa ti reci… A za ovo u Sarajevu će mi bit žao do kraja života što nisam išao.

    [Nemojte se ljutit, ja volim pisat kalambure, kad god mi se ukaže prilika… „Jer to je minimalizam/nadrealizam…“; ako se razumijemo.]

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.