recenzije

11.05.2015.

Anthony Pirog: Palo Colorado Dream (Cuneiform)

Pirogova umešnost pri korišćenju loopova i ostalih efekata već ga je označila kao novog Roberta Frippa, a sa ovim albumom definitivno je dospeo na listu ljubitelja raznih modaliteta moderne gitare od Billa Frisella, sa kim ga je i dalje najlakše dovesti u vezu, do Marca Riboa, Nelsa Clinea, Sonnyja Sharrocka, Mary Halvorson...

Anthony Pirog Palo ColoradoBilo je samo pitanje vremena kada će gitarista Anthony Pirog snimiti album sa sopstvenim materijalom pod sopstvenim imenom. On je na to čekao ipak duže od nas, pa je na ovom albumu stalo 10 godina rada na autorskom materijalu.

Za saučesnike, Pirog je odabrao Michaela Formaneka i Chesa Smitha, muzičare u čijem radu, po sopstvenom priznanju, i sam posebno uživa. Mešavina samopouzdanja i želje za spontanošću omogućila je ovim muzičarima da rade na sopstvenim projektima i da zasviraju materijal albuma zajedno tek na samom snimanju, kao i to da sve numere snime iz najviše dva pokušaja. Verovatno je ovaj pristup i omogućio da album, kao celina, deluje koherentno, iako je materijal nastajao u dugom vremenskom periodu, što podrazumeva mnoge promene u kreativnom procesu. Ovakve ideje i rezultat su se savršeno uklapile u politiku Cuneiform Recordsa i Mikea Reina.

Pirog je definitivno čovek širokih muzičkih interesovanja. Od fri džeza i roka do ambijentalnijih projekata, može se reći da je kušao dosta toga, ali se kao iskusni plivač domogao obale koju je apsolutno prisvojio kao svoju. Ako uporedimo ovaj njegov album sa ostalim na kojim je radio, grubo rečeno, ovo je razvoj zapažene priče sa albuma „Where Is Home“ koji je snimio sa čelistkinjom Janel Lepin. Sa jakom ritam sekcijom, Pirogove ideje ovde dobijaju na čvrstini kroz jako upečatljiv kontrast akustičnih bubnjeva i kontabasa sa jedne, i overdubovanih gitara sa druge strane. Pirogova umešnost pri korišćenju loopova i ostalih efekata već ga je označila kao novog Roberta Frippa, a sa ovim albumom definitivno je dospeo na listu ljubitelja raznih modaliteta moderne gitare od Billa Frisella, sa kim ga je i dalje najlaKše dovesti u vezu, do Marca Riboa, Nelsa Clinea, Sonnyja Sharrocka, Mary Halvorson…

Sa stanovišta same strukture numera, interesantno je da većina numera ima nešto što bi se moglo okarakterisati kao uvod, makar on zauzeo i pola numere  kao u primeru „The Great Northern“ ili „Song In 5“. Pirog želi da oslanjanje na efekte stavi u širi kontekst, koji je lakše razumljiv i na taj način u(pro)vede slušaoca. On priznaje da ima slušaoca u vidu pri komponovanju, ali se ovo ni kom slučaju ne može protumačiti kao podilaženje ukusu. Njegova muzika nema za cilj da zatekne, iznenadi, prikuje za stolicu ili slično. Pirog koristi vodene boje ali veoma, veoma je pažljiv kad je reč o tome gde se, šta i koliko preliva. Fina melodija sa jasnom putanjom razvoja, koji podrazumeva ograničenja, koncept je koji mu odgovara.

Frisellovski mirisi su uvek oko Piroga.  Njegov stil je ipak radoznaliji i čvršći, ali bez naznaka agresivnosti. Na ovom albumu on zaista opravdava ocenu iz biografije koja mu se nalazi na sajtu – uspeva da bude promišljen i neuobičajen, avangardan i prijemčiv, originalan i već viđen. Nema iznenađenja, ali su očekivanja savršeno ispunjena.

 

 

Muzičari: Anthony Pirog – gitare, sintisajzeri i efekti; Michael Formanek- kontrabas; Ches Smith- bubnjevi i vibrafoni.

Spisak Numera: Palo Colorado Dream; The Great Northern;  Minimalist;  Song in 5;  Threshold;  The New Electric;  Goodnight Green;  I’m Not Coming Home;  Motian;  Heads;  Vicious Cricket.

 

Tagovi: , , , , , ,



Оставите одговор

*


*