koncerti

3.12.2011.

10. Internacionalni jazz & blues festival u Kikindi

Zvezde festivala opravdale očekivanja

Mesto: Narodno pozorište, Kikinda / Datum: 24-27.12.2011. / Foto: Web arhiva

Josipa Lisac Niko nije ni pretpostavio da će neobavezno okupljanje prijatelja prerano preminulog muzičara Geze Balaža Garija, na prvu godišnjicu njegove smrti, u kikindskom kafiću “Daytona“ (danas Terrarossa) biti začetak jednog važnog kulturnog dešavanja grada Kikinde. Čovek koji je svirao kontrabas u blugras sastavu, naveo je ljude koji su poznavali njegov muzički ukus da na memorijalima, njemu u čast, pozivaju muzičare ‘’po ukusu pokojnika’’. Tako se rodio festival.

Teško bi se moglo reći da Kikinda živi za džez i bluz. Postoje u ovom severnobanatskom gradu mnogo prestižnije manifestacije (Simpozijum Terra, Dani ludaje, Kikinda Short). Ipak u poslednjih par godina, otkada je druženje poprimilo oblik festivala i tako preseljeno u salu Narodnog pozorišta, ovo je postao varoški događaj od prvorazrednog značaja. Ove godine puna dvorana, tokom sve četiri festivalske večeri, najbolja je potvrda toga.

Ana Sofrenović, poznata srpska glumica, vodila je program ove godine. To je dovoljan znak ambicija organizatora festivala da se, pored par etabliranih gostujućih muzičara, da događaju na značaju i izgradi priča za naredne godine. Direktor festivala Dragan Vlajnić, u ime Udruženja građana Music Fanton, tim povodom je rekao: “Posećivao sam više sličnih festivala u zemlji i inostranstvu pokušavajući da sklopim najbolju moguću opciju, prilagođenu kikindskoj publici, ali da ne podležem zahtevima te publike. Bez obzira što je u imenu ovog festivala reč ‘džez’, ovaj festival nije tipičan džez festival i to je namerno tako. Kikinda do sada nije imala organizovanu manifestaciju ovog tipa i mislim da je treba lagano I postepeno uvoditi u džez”. To je osnovni razlog zbog koga je program bio tako šarolik, ali opet dovoljno jasno omeđen žanrovskim konvencijama.

 

Četvrtak, 24. novembar, prvo veče

Hor Viva Vox iz Zemuna, otvorio je festival. Pružena im je prilika da kikindskoj publici podare svoje viđenje nekih standarda pop i rok muzike. Predvođeni energičnom Jasminom Lorin, ovi mladi ljudi su u sat vremena nastupa pokazali svoje celokupno umeće zbog koga pune prostore i veličine beogradskog Sava centra. A kapela pevanje uz bitboks pratnju zvuči vrlo efektno, naročito u bržim numerama. Vrhunac nastupa su svakako izvođenja kompozicija Bohemian Rapsody grupe Queen i Du Hast od Rammsteina.

Za mnoge u publici ovo je bilo dovoljno, pa su napustili salu pre izlaska novosadskog Frame Orchestra. Vođa sastava, harmonikaš Lazar Novkov, okupio je ekipu mladih akademski obrazovanih muzičara za jedno neobavezno muzičko putovanje. Ovaj kvintet nastupa kao u kućnoj atmosferi, otuda i sobna podna lampa na sceni. Predstavljen je kompletan debi album Godina. Kompozicije tragaju i pronalaze svoja akustična sazvučja i slušaoca uvlače u čudan muzički svet na razmeđi džeza, kabaretske i akademske muzike. Duh kafane se podrazumeva.

Nešto pre 22h, na scenu su izašle zvezde večeri, proslavljeni mađarski džez sastav Djabe iz Budimpešte, predvođen gitaristom Égerházijem Attilom. I pored problema sa zvukom ovi vrsni muzičari su pokazali bogatstvo svog umeća, kako u svojim zahtevnim melodičnim etno-džez-fjužn kompozicijama tako i u individualnim improvizacijama. Barabás Tamás, basista i glavni instrumentalista, pokazao je prisutnima u sali zašto muzika nema granica i jasnih određenja. Uz ovakvog virtouza je to svima lako razumljivo i očigledno. Očekivanja za prvo veče su bila i više nego ispunjena.

 

Petak, 25. novembar, drugo veče

Kako je prvo veče nazvano “Geza Balaž Gari“, pošto festival nema više memorijalni karakter, drugo je moglo da ponese i  naziv – Koktel. Tri potpuno različite priče, svaka uzbudljiva na svoj način. Balkan Jazz Collective iz Makedonije predvodi vrsni gitarista Sašo Popovski, docent na džez katedri štipskog “Goce Delčev“ Univerziteta. Odličan sastav koji svoj etno-džez gradi kroz veliko oslanjajući se na modernu kreativnost. No, kao i prvo veče, loše ozvučavanje instrumenata kvari utisak ovog vrlo dobrog nastupa.

Da problemi sa zvukom ne bi upropastili još jedan vrhunski umetnički doživljaj, pobrinuli su se sami akteri, Musica Nuda iz Italije sa svojim ton majstorom. Petra Magoni (vokal) i Ferruccio Spinetti (kontrabas) predstavljaju fascinantan muzički par. Zajedno sarađuju oko deset godina i za to vreme su izdali nekoliko albuma, kako obrada tako i svog autorskog materijala. Poslednji album “Complici“ iz ove godine, predstavlja vrhunac njihove karijere.

Duo, za koji je veliki pevač Al Jarreau rekao “dvoje ljudi, a tako mnogo muzike“ izveo je jednu od najlepših muzičkih predstava koju je Kikinda ikada videla, u sat vremena svog nastupa. Ogoljen muzički izraz ovih vrhunskih umetnika prosto mami emocije, tako da i najsumnjičaviji popuštaju već na samom početku tokom sjajne obrade poznatog hita grupe Police – Roxanne.

Musica NudaKoliko god bili maštoviti u obradama, njihove sopstvene kompozicije su vrhunski umetnički dragulji koji zbog lepote italijanskog jezika dobijaju poseban sjaj. Duhovite upadice na srpskom jeziku dodatno razgaljuju prisutne. Ko nije bio (mnogima je cena od 800 dinara bila prevelik izdatak), uskratio je sebi jedno veličanstveno muzičko iskustvo.

Prisutni još nisu bili došli sebi, kada je na pozornicu stupila Harcsa Veronika sa svojim kvartetom, velika nada mađarskog vokalnog džeza koja već ima nekoliko autorskih izdanja. Posle vrcavog i burnog nastupa sastava Musica Nuda, ovaj nastup je delovao kao lagano vraćanje u normalu. Uigrano i tanano, u standardnoj klupskoj džez postavi (vokal, klavir, kontrabas i bubnjevi) i pod prigušenim svetlima, ovaj bend iz Budimpešte prisutne je poveo put atmosfere zadimljenih barova, gde noć postaje dan, a dan tek neka druga moguća realnost.

 

Subota, 26. Novembar, treće veče

Program počinje nešto kasnije jer je vikend, a i “Bluz veče“. Prvi nastupa sastav ‘Blues Hammer’. Dobra svirka veterana novosadske bluz scene, bez previše povoda za zamerke, ipak ne pokreće publiku. Stvar se menja izlaskom na scenu pančevačkog Blue Family. Njihovo sirovije i silovitije viđenje bluza, uz neuobičajeno korišćenje trube, kao da je prodrmalo prisutne. Nižu se bluz standardi u odličnim interpretacijama, pa publika na nogama dočekuje kraj nastupa. U klubu Status na zakazanom džem sešnu očekujemo da se pojave Šinobusi, no tu su samo Drvo Truo, majstori obrada, lokalne i sve više regionalne muzičke atrakcije, za hladnu kikindsku noć.

 

Nedelja, 27. Novembar, poslednje veče

Za mnoge, festival je bio jedino u nedelju. Jugonostalgičari i ostali pohrlili su da vide istinsku divu ex-yu muzičke scene, Josipu Lisac. Sala pozorišta je bila dupke puna, čak je manjkalo i mesta za stajanje. Ipak, pre nje trebalo je ispratiti i ostale najavljene izvođače.

Novosadski sastav Moraitika je osnovan 2009. godine, a pijanistkinja Nera Beljanski je vođa ovog sastava. Pored nje, na sceni se pojavilo još pet muzičara koji su nam predstavili desetak autorskih kompozicija. Zvuci Mediterana, obojeni džez koloritom kao i nečega što je na tragu keltskog zvuka nisu zvučali dovoljno upečatljivo. Iako se čuo veliki potencijal kompozicija, indisponiranost muzičara zbog nemogućnosti da nađu pravi zvuk je prevagnula.

Kvartet Nevski nije imao tih problema. Ova četvorica mladih klarinetista iz Beograda su izveli jedno, kako sami kažu, “zvučno putovanje kroz epohe“ posredstvom muzičkih dela. Čuli smo nešto klasike, kompozicija iz folklorne tradicije, kao i džeza. Ceo doživljaj kvari njihovo insistiranje na ‘’glupiranju’’, pre primereno nekom sastavu pod šatrom. Ali zanemarujemo to, još su mladi…

Josipa, moćna kao i uvek. Pet vrhunskih muzičara iza nje znaju šta nam treba, znaju kakav adrenalinski šok očekujemo. Džezirani aranžmani kakve poslednjih godina Josipa preferira za svoje pesme, odlično korenspodiraju sa (starijom) publikom. Svaki pojedinac u bendu dobija ‘’svojih 5 minuta’’, a Boginja nam ga nakon toga, uz svoju uvek intrigantnu priču i pojavu, s ponosom predstavlja. Prolazimo kroz sva najznačajnija mesta njene karijere, na kraju posle par besnih fanki aranžmana, sustiže nas i ‘’Magla’’. Jedan bis uz celo Pozorište na nogama, i to bi bilo to.

Treba spomenuti i lokalnu samoupravu (SO Kikinda), kao i NIS Gaspromnjeft Srbija. Oni su glavni sponzori. Neko ko tamo sedi je prepoznao da Kikinda, ako želi da opstane, treba da ima i jednu ovakvu manifestaciju. Spomenuću i glavne zamerke u vezi ovog desetog izdanja Festivala: problem sa zvukom kod nastupa mnogih muzičara, visoka cena ulaznica i konačno, neodržavanje nekih najavljenih sešna. Pohvalno je što se najavljena radionica održala, hvala Saši Popovskom na odličnom predavanju. Junaci festivala su svakako naša deca, volonteri i klinci koji su se odazvali za prvi sešn.

Manifestacija se polako postavlja na ozbiljne temelje, i ima potencijal da postane jedan od prepoznatljvih brendova grada i regije.

 

(Autor teksta je urednik emisije ‘’Jazz, blues i ostalo’’ na Radiju Kikinda)



Jedan komentar "10. Internacionalni jazz & blues festival u Kikindi"

  1. noa каже:

    Nedoreceno i nejasno prokomentarisano zasto su clanovi benda Moraitika indisponirani nemogucnoscu da pronadju pravi zvuk. To je istina, ali razlog nije spomenut.
    Zato sto su naisli na lose uslove koje im je organizator festivala obezbedio. Zapravo uslovi su bili podredjeni zvezdi veceri Josipi, pa su "manje bitni bendovi" ispastali. A momci iz Nevskog kvarteta nisu ni mogli da imaju tih problema, jer su izvodili cisto akusticnu svirku, bez ozvucenja.

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.